Besnilo kod pasa predstavlja ozbiljnu zdravstvenu opasnost kako za životinje, tako i za ljude.
Razumeti kako prepoznati prve simptome besnila kod pasa je ključno za ranu intervenciju i preventivno delovanje.
Infekcija se najčešće prenosi ugrizom zaražene životinje, pri čemu virus može ostati neaktivan u telu nekoliko nedelja do meseci pre pojavljivanja prvih simptoma.
Prvi simptomi uključuju promene u ponašanju, razdražljivost i agresivnost, koji mogu eskalirati do ozbiljnijih neuroloških problema kao što su paraliza, dezorijentacija i ekstremna agitacija.
Šta je i kako se prenosi?
Akutna i veoma teška zarazna bolest koja pogađa sve toplokrvne životinje i čoveka.
Smatra se najopasnijom zoonozom jer završava fatalno u svim slučajevima.
Uzročnik besnila je RNK virus iz porodice Rhabdoviridae, gen Lyssavirus.
Virus je u spoljašnjoj sredini nestabilan, ali u tečnoj pljuvačci ostaje sposoban za infekciju duže od 24 sata.
U sušenoj slini gubi virulenciju nakon 14 časova. Put prenosa besnila je najčešće ugriz zaražene životinje, pri čemu se virus izlučuje iz pljuvačke i mokraće obolelih životinja.
Uzročnik i put prenosa besnila
Uzročnik besnila je RNK virus koji se razmnožava u nervnom tkivu. Virus se može naći u pljuvački životinja do 15 dana pre pojave kliničkih simptoma bolesti.
Put prenosa besnila se odvija direktnim kontaktom, najčešće putem ugriza zaražene životinje.
Kod ljudi koji su profesionalno izloženi virusu besnila, obavezna je vakcinacija jednom godišnje.
Prevencija uključuje i pravilnu obuku i dresuru pasa, što doprinosi boljoj kontroli ponašanja, manjem riziku od agresije i lakšem uočavanju bilo kakvih neuobičajenih promena.
Dresirani pas je manje sklon impulsivnim reakcijama i lakše se pregleda u slučaju sumnje na bolest.
Ostali put prenosa besnila kod pasa uključuje kontakt sa mokraćom obolelih životinja.
Kojim simptomima se prepoznaje besnilo kod pasa?
Pri prepoznavanju prvih simptoma besnila kod pasa važno je obratiti pažnju na promene u ponašanju koje uključuju povećanu agresivnost ili, suprotno, neobičnu ćutljivost i povučenost.
Psi često postaju razdražljivi, reagujući ekstremno na uobičajene nadražaje poput zvukova ili svetlosti.
Rano prepoznavanje ovih simptoma može pomoći u pravovremenom lečenju.
Prvi simptomi besnila kod pasa
U prodromalnoj fazi, prvi simptomi besnila kod pasa uključuju promene u ponašanju, kao što je iznenadna sklonost ka krijanju ili agresivno ponašanje prema okruženju.
Pas može pokazivati strah od vode zbog spazma mišića grla i vilice, kao i preterano slinjenje i smanjenu mogućnost gutanja.
Ovi simptomi često idu ruku pod ruku sa iznenadnim napadima razdražljivosti.
Faze besnila
Javlja u tri ključne faze: prodromalnoj, eksitacionoj i paralitičnoj (tetaničkoj). U prodromalnoj fazi, prvi simptomi besnila kod pasa su najčešće suptilni i uključuju promene u ponašanju
Eksitaciona faza donosi očigledniji set simptoma.
Psi postaju veoma uznemireni, reagovali preterano na zvuke i svetlost i počinju da razvijaju ozbiljne mišićne spazme, uključujući aerofobiju (strah od vazduha).
Ova faza može trajati nekoliko dana pre nego što pređe u poslednju, paralitičku fazu.
Paralitička faza je terminalna i završava smrću psa.
Paraliza dijafragme i mišića uključenih u disanje onemogućava psu disanje, a smrt nastaje kao posledica nemogućnosti gutanja i disanja.
Prepoznavanje ponašanja pasa sa besnilom može biti ključ za sprečavanje daljeg širenja nevjerovatno smrtonosne bolesti.